ЈАВНА УСТАНОВА ЗА КУЛТУРУ И СПОРТ

Кинотека Републике Српске

Историјат

Кинотека Републике Српске републичка је установа културе чија је основна дјелатност филмска архивистика – прикупља, трајно чува и стручно обрађује филмове, односно филмску грађу и пратећи филмски материјал: фотографије, плакате, рекламне материјале, документацију, старе предмете из области кинематографије; како би их учинила доступним истраживачима, студентима, грађанству; те сарађује са сродним установама у земљи и иностранству, обавља размјену филмова и филмске грађе.

Кинотека Републике Српске основана је одлуком владе као установа од посебног интереса за Републику Српску почетком 2009. године, када је званично престала са радом дјелатност „Срна филма“, чији је Кинотека правни сљедбеник. Претходно, кинотечка дјелатност одвијала се у оквиру „Срна филма“, јавног филмског предузећа Републике Српске, основаног 1992. године, с циљем да се прикупи и трајно сачува архивски филмски материјал у вези са непосредним ратним дешавањима на простору Републике Српске, БиХ и ширим српским просторима, из чега је израсла и документарна продукција „Срна филма“, прве и годинама једине продуцентске куће у Републици Српској. 

Филмски архив Кинотеке Републике Српске

Једна од најмлађих установа културе у Републици Српској, Кинотека Српске настала је и развијала се аутохтоно, не наслиједивши, попут других установа културе, ни материјалне, ни инфраструктурне, ни кадровске ресурсе. Најзаслужнији за њен настанак и развој свакако су неколицина ентузијаста окупљених својевремено око „Срна филма“, који су се још 1993. године, осим снимања документарне филмске грађе и продукције документарних филмова, прихватили посла на прикупљању кинематографских остварења и стварању предуслова за настанак филмског архива Републике Српске.

Филмски фонд Кинотеке Републике Српске данас располаже значајном збирком играних филмова (више од 1000 наслова) на 35 и 16 мм, како југословенске , тако и иностране продукције, углавном новијег периода (друга половина 20. вијека). У филмски фонд Кинотеке Републике Српске улази и збирка од више стотина документарних филмова на 16 и 35 мм, насталих на простору бивше Југославије од 1945. до 1991. године, те око 300 негатива, различити архивски филмски материјали, филмски журнали , те велика колекција видео записа на бета, СВХС и ВХС стандардима, дигитални записи, тонски и магнетофонски записи, и др.

Значајан дио фонда чини и комплетна архивска филмска грађа настала током рада „Срна филма“ - од 1992. до 2008. године, као и цјелокупна документарна продукција прве продуцентске куће у РС. Већина филмова из продукције „Срна филма“ освојила је бројне награде и признања на фестивалима документарног филма изван границе Републике Српске и тиме промовисала културно стваралаштво Републике Српске и у најтежим ратним временима. Ту су и документарци других продуцената из РС.

Кинотека Републике Српске посједује и завидну колекцију музејски вриједних експоната филмске технике, те пратећег филмског материјала (плакате, фоотографије, каталози, брошуре и сл).

Филмски архив у којем је смјештена филмска грађа Републике Српске налази на неколико километара од централног дијела Пала, у бившем војном објекту који је одлуком СО Пале додијељен Кинотеци на трајно коришћење. Како још увијек није јасно дефинисан имовинско-правни статус овог објекта, изостала су значајна инвестициона средства потребна за адаптацију и техничко опремање Филмског архива, у складу са међународним стандардима, што је један од предуслова да Кинотека РС у што скорије вријеме приступи Међународној федерацији филмских архива (ФИАФ). Дјелимична адаптација и санација објекта урађена је властитим средствима и трудом неколицине запослених у Кинотеци РС, тако да Филмски архив тренутно располаже са неколико адекватних депоа за смјештај филмског фонда, магацинима за технику, радионицама, простором за монтажу, салом за пројекције, изложбеним просторима, али без значајнијег систематског улагања у објекат и адекватног техничког опремања тешко да је могуће испунити све стандарде прописане међународним правилима.

Најзначајнија подршка у формирању и раду Кинотеке Републике Српске стигла је од Југословенске кинотеке из Београда, која је, осим стручне и моралне подршке, уједно и највећи донатор, поклонивши Кинотеци Републике Српске више од 250 копија играних и документарних филмова југословенске и свјетске кинематографије. Не треба изоставити и депоненте: „Оскар-филм“ из Бање Луке, „Арт Цомпанy“ из Кисељака, „Екран д.о.“ из Сарајева, који су, такође, дали велики допринос богаћењу филмског фонда Кинотеке Републике Српске. Ту су и поклони појединаца, попут Синише Ковачевића, који је, у знак подршке Кинотеци РС, поклонио двије копије свог играног филма „Синовци“, те читав низ других донатора, који су у Кинотеци РС препознали установу у којој ће њихово филмско благо бити трајно сачувано. 

Програм

Осим основне дјелатности, рада на прикупљању и обради архивске филмске грађе и пратећег филмског материјала од посебног интереса за Републику Српску, Кинотека Републике Српске организатор је и бројних филмских манифестација едукативног карактера, које, осим пројекција филмова, нуде и друге садржаје – предавања, изложбе, радионице и сл.

Најзначајнији програмски пројекат Кинотеке Републике Српске заснован је на међународној културној сарадњи са Југословенском кинотеком из Београда и вишегодишњој реализацији програма Из историје српске кинематографије, с циљем да се филмској публици у Републици Српској , првенствено студентској популацији, прикажу најзначајнија филмска остварења која су обиљежила настанак и развој српске кинематографије. 

Током тродневних ревијалних програма, у девет досадашњих циклуса, приказано је више од 200 филмова игране и документарне структуре, те различитих филмских докумената српске кинематографије од 1904. до 1943. године - од најстаријег филмског документа Крунисање краља Петра (1904); првог српског играног филма Карађорђе Чича Илије Станојевића из 1911. године, до читавог низа других вриједних филмских записа, значајних не само за српску кинематографију него и за српску духовну и културну баштину. 

Циклусом Ревија српског документарног филма обухваћено је више од 100 наслова најзначајнијих документарних филмова српског и југословенског документарног филма насталих послије Другог свјетског рата, па су тако публици представљени најзначајнији документарци Крсте Шканате, Живка Ристића, Душана Макавејева, Пурише Ђорђевића, Петра Лаловића, Желимира Жилника, Горана Паскаљевића, Живка Николића, Николе Мајдака и многих других аутора, високорангираних у свим историјама српске и југословенске кинематографије. 

Реализацијом овог пројекта, Кинотека Републике Српске обогатила је и свој филмски фундус најзначајнијим остварењима српске и југословенске документарне продукције друге половине 20. вијека, као и ријетким и изузетно вриједним филмским документима из раног периода српске кинематографије, јер се цјелокупан филмски материјал, приказан током ових ревија, чува у преснимку у Филмском архиву Кинотеке РС и доступан је за коришћење у наставне и научне сврхе. 

Кинотека Републике Српске већ другу годину реализује и посебан програм намијењен студентима Академије умјетности из Бање Луке и студентима Филозофског факултета у Источном Сарајеву (Пале), који нуди читав низ занимљивх садржаја из области филмске умјетности – од сусрета са познатим филмским ствараоцима, филмских пројекција, изложби, предавања, радионица до упознавања са начином и значајем рада на сакупљању и чувању архивске филмске грађе. 

Током тродневног прољетног кампуса, који се одржава у Филмском архиву Кинотеке РС, студенти и професори ова два факултета су, као гости Кинотеке РС, могли да присуствују како пројекцијама из циклуса Ревија српског документарног филма тако и посебним садржајима у Филмском архиву – изложба плаката, изложба филмске технике музејског типа, специјалне филмске пројекције, а посебну драж овогодишњем програму (2011) дао је свестрани филмски умјетник Никола Мајдак, који је студентима пренио дио свог пребогатог искуства у раду са филмском камером. Ништа мање значајна била су и предавања осталих учесника, Божидара Зечевића, филмског критичара из Београда, који је, уз пројекцију филмова Сабори и Три Александра Саше Петровића, одржао предавање о Петровићевом филмском опусу, те Александра Саше Ердељановића, управника Архива Југословенске кинотеке, који је, уз пројекцију архивски ријетких и вриједних филмских докумената, говорио о Историји кинематографије у БиХ од 1897. до 1941. године. 

Кинотека РС успјешно је реализовала и друге филмске манифестације, попут Недјеље руског филма у Републици Српској, која је одржана у оквиру манифестације Дани руске духовне културе у Републици Српској 2010. године, те представила Избор из документарне продукције Републике Српске у Музеју Југословенске кинотеке у Београду.

Кинотека Републике Српске добитник је Плакете Југословенске кинотеке за дугогодишњу и успјешну сарадњу.